Мејлинг листа

Поштовани посетиоци, овде се можете пријавити на нашу мејлинг листу, како бисмо били у могућности да вас путем имејла редовно обавештавамо о новостима и текућим активностима.







Јован Ђорђевић (1908-1989)
Јован Ђорђевић (Београд, 1908-1989), дипломирао на Правном факултету у Београду (1931), докторирао на Правном факултету у Паризу (1933), изабран за доцента (1935), па за ванредног професора (1940) Правног факултета у Београду. Школске 1938/39 био у САД као стипендиста Рокфелерове фондације. Окупацију провео у илегали, након рата био први декан Правног факултета у Београду (1945) и редовни професор (1946). Био судија Уставног суда Југославије, председник Уставног суда Србије и придружени професор Универзитета у Паризу (Сорбона 1). Био члан САНУ (дописни 1959, редовни 1961). Почасни доктор наука Универзитета у Страсбуру. Признања: Октобарска награда Београда (1961), Награда АВНОЈ-а (1968), Орден братства и јединства са златним венцем, Орден заслуга за народ са златном звездом (1965), Орден рада са црвеном звездом (1988).
Ђорђевић се, пред рат, снажно развијао у социолошком правцу, те би вероватно каријеру наставио као социолог, да није било рата и послератног антисоциолошког расположења. Ђорђевић је већ у својој докторској дисертацији Les Rapports entre la Notion d'État et La Notion de Classes Sociales (1933) обрадио однос између државе и класа, да би, у школској 1934/35, на Коларчевом универзитету, држао низ предавања из социологије (постојао је и литографисани текст, од 237 страна). Та предавања је затим дорадио као књигу Основи социологије, а рукопис предао на увид комисији која га је 1940. бирала за ванредног професора. Но због рата и, затим, аверзије послератних власти према социологији, рукопис никада није објављен. Ипак, Ђорђевић је, у овом периоду, штампао читав низ социолошких чланака: „Преглед савремене француске социологије“ (Летопис Матице српске, март-април 1937, стр. 199-207), „Психоанализа и социологија“ (Правна мисао, 1937), „Социологија и историја“ (Социолошки преглед, 1938, стр. 83-91), „Социологија и право“ (Социолошки преглед, 1938, стр. 141-152), „Вредност Диркемове социологије за научну социлогију“ (Архив за правне и друштвене науке, јануар-фебруар 1938), „Доситеј Обрадовић као социолог“ (Летопис Матице српске, 5-6, новембар-децембар, 1940, стр. 313-322), итд. Такође, након што је изабран за доцента (1935), Ђорђевић предаје докторандима „Увод у социологију“ (1936/1937), „Општу социологију“ (1937/38) и „Општа питања из социологије“ (1940/1941), затим држи наставу у Социолошком семинару за докторанде (1936/1937, заједно са Слободаном Јовановићем), семинар из Социологије и Филозофије права за докторанде (1939/1940, заједно са Ђорђем Тасићем и Слободаном Јовановићем) и семинар из Социологије и Филозофије права, 1940/41, са Ђорђем Тасићем). После рата, међутим, нова власт ангажује Ђорђевића на изградњи правног система, па ће он сасвим напустити социологију и посветити се искључиво јавном праву.