Нове књиге у издању ИСИ-а
среда, 19 септембар 2012 23:22

Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду објавио је три нове књиге.

Алкохолизам у породици и породица у алкохолизму, Слађане М. Драгишић Лабаш (стр. 253), представља делимично измењену и допуњену верзију докторске тезе, коју је ауторка одбранила на Филозофском факултету у Београду, пред комисијом коју су чинили: проф. др Петар Опалић (ментор), проф. др Анђелка Милић и проф. др Борислав Ђукановић. Ауторка је, на основу сопственог искуства у раду са зависницима од алкохола и других психоактивних супстанци, а примењујући системску породичну терапију, пројектовала и затим спровела истраживање ефеката породичне терапије у лечењу породица са алкохоличарским релацијама. Циљ истраживања био је да се утврде промене у функционалности (структури и организацији) алкохоличарског брака и породице, настале у току једногодишњег третмана. Резултати добијени овим истраживањем показали су ефикасност породичне терарпије и значајан проценат залечења породица са алкохоличарским релацијама.

Making and unmaking state-centered capitalism in Serbia, Младена Лазића и Јелене Пешић (стр. 149; рецензенти: Слободан Цвејић и Огњен Радоњић) садржи резултате истраживања добијених током рада на два пројекта: „Изазови нове друштвене интеграције у Србији“ и „CAPIТO - Understanding Nаscent Capitalisrn in Eastern Europe“. Основни циљ је био да се анализирају институционални оквири и структуралне каракреристике капиталистичких поредака који израстају на тлу постсоцијалистиких друштава и на основу тога утврди да ли постоје посебни типови капитализма карактеристични за та друштва. Аналитички оквир је широко дефинисан тако да обухвати четири истраживачка поља: власничке односе и режиме приватизације, институције тржишне регулације, режиме социјалне заштите и помоћи, и политичку економију. Поред ова четири тематска подручја, обрађена у оквиру засебних поглавља, књизи је додато уводно поглавље, посвећено прегледу домаће научне литературе у оквиру које су анализиране карактеристике савременог капиталистичког поретка у Србији, као и посебно поглавље посвећено историјском истраживању актера који учествују у изградњи и обликовању капиталистичких односа у периоду од 19. до 21. века.

Глокалност трансформацијских процеса у Србији, приредила Мина Петровић (стр. 231, рецензенти: Анђелка Милић, Љубинко Пушић и Славиша Орловић), представља зборник радова 13 аутора на тему домета трансформацијских процеса у локалним срединама Србије: Мина Петровић: „Увод: Глокалност трансформације“; Владимир Вулетић: „Етатизам и полицентризам као контекстуални оквир за разумевање ставова грађана и политичке елите према улози локалних власти у Србији“; Сретен Вујовић: „Представници локалне управе о заштити жиивотне средине“; Мина Петровић: „Еколошки одговорно грађанство: тешко достижан идеал у Србији“; Вера Бацковић: „Однос према животној средини према типу насеља у Србији“; Јелисавета Вукелић, „Еколошке организације и заштита животне средине у Србији“; Милица Весковић Анђелковић и Ирена Петровић: „Перцепција грађана и локалних власти о улози НВО у заштити животне средине“; Снежана Шербула, Тања Калиновић, Ана Илић и Јелена Калиновић: „Квалитет ваздуха и дистрибуција аерозагађења у Бору“; Нада Секулић: „Родна равноправност у локалној заједници – нека питања о политичкој трансформацији Србије данас“; Мирјана Бобић: „Родна (не)равноправност: репродукција патријархата на локалном нивоу“.