Нове социолошке књиге из Ниша
понедељак, 24 септембар 2012 07:16

Прилагођавање: Србија и модерна од стрепње до сумње“,  нова је књига Ђокице Јовановића (Ниш и Београд, Свен и Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета, 2012, стр. 481), рецензенти: Оливера Милосављевић, Милан Вукомановић и Драгољуб Ђорђевић. У рецензији Оливере Милосављевић се, између осталог, каже: „Иако аутор своју књигу види само као `прилог актуелној дебати о модернизацијским тегобама Србије`, она представља неупоредиво више од тога. Не задржавајући се само на основном предмету истраживања, односу Србије и модерне, како данас, тако и у историјском контексту последња два века српске историје, аутор је овом књигом, увидима у теоријска и историјска разматрања, захватио широко теоријско и истраживачко поље, далеко премашујући постављени оквир... Полазећи од општег теоријског, али и свеобухватног историјског контекста и водећи читаоца ка појединачном, конкретном `случају Србија`, књига проф. др Ђокице Јовановића представља веома успешан спој друштвене теорије и социјалне историје, садржи темељно аналитичко тумачење друштвених појмова и историјских збивања, одређује континуитете и дисконтинуитете друштвених токова, отвара мноштво нових питања, и на крају, нуди могућа решења, више упитаношћу пред евидентним друштвеним проблемима, него закованим одговорима.

Књига Љубинка Милосављевића, „Куда и како (Ниш: Филозофски факултет, 2012, стр. 166; рецензенти:Љубиша Митровић, Слободан Антонић и Драган Коковић) састоји се од увода „Куда и како“, као и три дела: 1. „Од мисли до њеног затирања информацијом“, 2. „Низ стрмине националне низбрдице“ и 3. „Мука с идентитетом – пошто по-то или пошто зашто“.Сваки део садржи по три есеја. У првом делу, есеји обрађују теме као што су теолошка контекстуализација разумевања света, значај дијалога у хеременеутици друштвености, као и улога медија у савременој цивилизацији. У другом делу налази се есеј о виђењу националног карактера Срба у делу Арчибалда Рајса и Слободана Јовановића, затим есеј о предрасудама према традицији и о апологији модернизације (који постоје у савременим друштвеним наукама и у доминантном јавном дискуру), те о српској елити, у последњих двадесет година. Коначно, у трећем делу, читамо есеје о националним идентитету – о значају Косова и Метохије за тај идентитет, о очувању идентитета, као и о српској дијаспори.