Двотомна књига М. Брдара
четвртак, 04 октобар 2012 12:46

Милан Брдар објавио је расправу „Хроника разорене Троје“ у два тома. Прва књига носи назив „Србија у процесима деконструкције (Крагујевац : Центар слободарских делатности; Бачка Паланка: Логос, 2012, стр. 460; рецензенти: Милован Митровић, Зоран Јевтовић и Љубиша Деспотовић), а друга књига „Српска интелигенција у процесима писоаризације“ (исти издавачи, стр. 392; рецензенти: Зоран Аврамвић, Љубиша Деспотовић и Милован Митровић). Део друге књиге је писан заједно са Александром Јокићем, а објављен је и на енглеском језику, као посебна побликација, код истог издавача (Аleksandar Jokić, Milan Brdar: Unjust honoris causa: Chronicle of a most peculiar academic dishonor“, Freedom Activities Centre, Kragujevac, 2011).

Предмет расправе у првом тому је друштвено стање у Србији, а у другом тому идеолошке прилике на Универзитету. Стање у оба домена се приказује метафорички, преко Хомеровог епа о освајању Троје. Аутор у предговору за први том каже: „Из излагања је јасно да је савремена Троја била Србија 1990-2000 године, а да су Срби, нарочито као актери `октобарске револуције`, те највеће српске нсреће после 27. марта 1941, били Тројанци, или мноштво с тројанском, што ће рећи наивном свешћу коју је лако завести играчкама(...). У књизи је главни актер осликан као Киклоп скривен у Тројанском коњу. То је наговештавало да пред њим немамо шанси, тим пре што је он за свој интерес освајања изнутра, упрегао наивног Одисеја, који је, кад се освестио и схватио шта се с њим ради, изгубио живот. (...)Сада, без Одисеја, разореног дворишта и дома, пребиванмо под будним оком једнооког Киклопа, који нас гута, врло постепено“ (7-8).

У предговору за други том аутор каже: „Предмет ове књиге у ужем смислу је универзитетско образовање код нас, универзитетска интелигенција и њен ангажман у турубулентним историјским процесима током протекле две деценије. Круна тог стања, према нашем виђењу, представља `афера Волцер`(...). Не кријемо да смо хтели да се издвојимо из српске интелектуалне елите којој иначе припадамо, то јест да се дистанцирамо од њеног срамног ћутања и делања којим је показала да је недостојна историје коју преживљавамо“ (7; 9).