„О Косићу се у последње време много говори, а да се о њему ништа не зна“, рекао је проф. др Момир Милојевић, на почетку научне конференције „Мирко М. Косић – личност и дело“, која је одржана у Кикинди, 18-19. октобра 2012. (програм скупа). Овај скуп је стога и замишљен као почетак систематског истраживања научног дела и животног пута овог великог социолога, рођеног у Кикинди пре 120 година.

На скупу је поднето 13 реферата и тиме отворена врата за ширу расправу о Мирку Косићу – његовој улози у науци, политичком и јавном животу, као и о спорним питањима и недоумицама из његове биографије. Указано је на велики научни значај богатог и разноврсног дела Мирка Косића, али је речено и да потпуна оцена његовог политичког и јавног деловања може бити дата тек након додатних мултидисциплинарних истраживања – која укључују и истраживање тренутно недоступне архивске грађе Српске народне банке (1941-1944).

На скупу је представљено репринт издање књиге Модерна Германија,  Мирка М. Косића, коју је штампао Историјски архив у Кикинди на стогодишњицу првог издања (1912), као и Косићев Пангерманизам (1912), који је прештампан у часопису Attendite: гласнику Историјског архива у Кикинди (8/2011, стр. 289-306), са предговором Драгомира Томина (275-288). У истом броју овог часописа објављене су и слике Косићеве крштенице из 1892.

Драгомир Томин је такође саопштио да је преведена важна Косићева књига Die südslavenfrage (1918), као и да се тражи издавач за ово изузетно дело.

За социологију су од особитог значаја Косићеве студије објављене у најугледнијим немачким социолошким часописима и зборницима радова, које би такође требало превести и тако учинити доступним широј публици у Србији:

1. „Die soziale Differenzierung der Jugoslawen“ (Kölner Vierteljahrshefte für Soziologie, Band 11 [1932/33], S. 3-41);
2. „Aus den Tiefen des Balkans“ (Kölner Zeitschrift für Soziologie und Sozialpsychologie, Vol. 1, No. 2[1948/49], S. 125-143);
3. „Zellen und Cliquen: Erster Vortrag“ (Kölner Zeitschrift für Soziologie und Sozialpsychologie, 1952/1953, Vol. 5, S. 230-261; такође и дискусија у којој су учествовали L.v. Wiese, E. Wesener, A. Grabowsky, H. L. Stoltenberg, M. E. Graf zu Solms, Ch. Lütkens, M. M. Kossitsch und u.a; S. 273-284);
4. „Politische Soziologie“ (Soziologische Forschung in unserer Zeit: Leopold von Wiese zum 75. Geburtstag. Herausgegeben von Karl Gustav Specht, Köln, Westdeutscher Verlag, 1951, S. 171–196).

Ове Косићеве студије су са највећим уважавањем цитирали угледни социолози, а сам фон Визе је Косићу написао и веома топао in memoriam [„Mirko M. Kossitsch: 1892-1956“, Soziale Welt: Zeitschrift für sozialwissenschaftliche Forschung und Praxis, Jg. 7, H. 3/4, 1956, S. 212-213]).

Реферати достављени за овај скуп или саопштени на њему биће штампани у Зборнику радова са скупа, а учесници су изнели и следеће предлоге:

1. Да кикиндски Музеј и Архив, заједно са Правним факултетом Универзитета у Београду припреме изложбу о Мирку Косићу.
2. Да се покрене иницијатиева за издавање Изабраних списа Мирка Косића (Народна библиотека „Јован Поповић“ Кикинда, Правни факултет Универзитета у Београду, Матица српска и Српско социолошко друштво).
3. Да Народна библиотека „Јован Поповић“, Правни факултет Универзитета у Београду и Српско социолошко друштво организују Дане Мирка Косића, једном годишње или бијенално.
4. Да се упути предлог РТС-у да једну емисију серијала „Заборављени умови Србије“ посвети Мирку Косићу.
5. Да се кикиндској Општини предложи да једна улица у Кикинди добије име по Мирку Косићу.

Организатори конференције су били Народна библиотека „Јован Поповић“ (Кикинда), Српско социолошко друштво и Центар за културу дијалога (Кикинда), а највећи део посла носили су проф. др Јовица Тркуља (председник Организационог одбора) и Радмила Перовић (директорка Народне библиотеке „Јован Поповић“ у Кикинди).

С. Антонић