Књиге о селу и економији
среда, 07 новембар 2012 13:51

Слободан Вуковић објавио је књигу Српско друштво и економија (1918-1992) (Сремски Карловци; Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2012, стр. 591). Рецензенти: Часлав Оцић, Предраг Марковић и Слободан Антонић. У овој опсежној монографији Вуковић наставља рад на истраживању економско-материјалних аспеката друштва: друштвене структуре (раније књиге: Радништво и бирократија, 1985; Покретљивост и структура друштва, 1994), економске социологије (раније књиге: Чему приватизација?, 1996) и корупције (раније књиге: Корупција и владавина права, 2003; Право, морал и корупција, 2005). У првом делу ове монографије (”`Стратегија` лажног мира у кући“) говори се о последицама економске политике вођене у Краљевини Југославији по неједнак регионални развој, те о економским односима између региона или историјских покрајина Краљевине Југославије. Други део књиге („Заузимање стартних позиција“) говори о економским односима између република непосредно након ослобођења Југославије. Трећи део књиге „Борба за одржање заузетих позиција“ говори о економским односима између република у годинама пред распад СФРЈ. Четврти део (Епилог) резимира главну тезу књиге: да је привредна политика у обе Југославије пре ишла на уштрб инетерса Србије, него што ју је – као што се тврди у бројним некритичким или пропагандним чланцима и књигама – у било ком аспекту фавиризовала.

Као суиздавачки подухват реномираног београдског издавача и научне институције која се годинама бави најважнијим питањима развоја села и пољопривреде, појавио се тематски зборник водећег националног значаја „Село у пограничју источне и југоисточне Србије“ (Београд: Службени гласник и Завод за проучавање села, 2012, стр. 453). Зборник су приредили Драгољуб Б. Ђорђевић, Ђура Стевановић и Драган Тодоровић, прикупивши радове истраживача ангажованих на пројекту „Одрживост идентитета Срба и националних мањина у пограничним општинама источне и југоисточне Србије» (179013), који се изводи на Универзитету у Нишу – Машински факултет, а финансира га Министарство просвете и науке Републике Србије. Према мишљењу рецензената, Милована Митровића и Срђана Шљукића, обрадом седамнаест села у шеснаест пограничних општина (Велико Градиште, Голубац, Мајданпек, Кладово, Неготин, зајечар, Књажевац, Пирот, Димитровград, Бабушница, Црна Трава, Сурдулица, Трговиште, Бујановац и Прешево) детаљно су приказане тешке друштвене прилике у веома важном пограничном подручју Србије у додиру с Румунијом, Бугарском и Македонијом. У представљању главних истраживачких налаза посебно се инсистира на преовлађујућем субјективном осећају мештана да су напуштени од своје државе и да им је све теже да чувају свој верски и национални идентитет, да штите границу Србије и идентитет Срба, због чега приређивачи изводе општи закључак да је „погранично село рак-рана српске државе“.