Већи део радова које је Мирко Косић објављивао у угледним немачким часописима и зборницима (укључив и његову докторску дисертацију), а што их је углавном писао у Швајцарској (најпре као студент, а онда и као емигрант), однедавно су доступни и на нету (у ПДФ формату).

Ево тих радова:

1. Косићева докторска дисертација Die soziologischen Grundlagen der Geburtenbeschränkung  (Dissertation der rechts- und staatswissenschaftlichen Fakultät der Universität Zürich, 1917/18), објављена у Allgemeines Statistisches Archiv, 1916/17. (репринт 1967), део 1 (16.44МБ), део 2 (16,67МБ), део 3 (10,8МБ) и део 4 (11,54МБ).
2. „Die soziale Differenzierung der Jugoslawen“ (10,19МБ), Kölner Vierteljahrshefte für Soziologie, Band 11 [1932/33], S. 3-41.
3.  „Aus den Tiefen des Balkans“ (4,45МБ), Kölner Zeitschrift für Soziologie und Sozialpsychologie, Vol. 1, No. 2[1948/49], S. 125-143.
4. „Zellen und Cliquen: Erster Vortrag“ (17,83МБ), Kölner Zeitschrift für Soziologie und Sozialpsychologie, 1952/1953, Vol. 5, S. 230-261.
5. „Nochmals zum Thema: soziale Zellen“ (4,34МБ), Kölner Zeitschrift für Soziologie und Sozialpsychologie,  Vol. 6 (1953/54), S. 83-90.
6.  „Politische Soziologie“ (2,74МБ), у: Soziologische Forschung in unserer Zeit: Leopold von Wiese zum 75. Geburtstag. Herausgegeben von Karl Gustav Specht, Köln, Westdeutscher Verlag, 1951, S. 171–196).
7. Прикази књига из Kölner Zeitschrift für Soziologie und Sozialpsychologie: 1949/1950. (4,56MБ), 1950/1951. (3,2MB) и 1951/1952. (3,41MB) 
8. Der Geburtenrückgang in Ungarn (1,2 МБ), Allgemeines statistisches Archiv, Vol. 8.1914, S. 32-45.
9. Ergebnisse der ungarischen Volks- und Berufszählung 1910 (0,5 МБ), Allgemeines statistisches Archiv, Vol. 8.1914, S. 758-761.
10. Прикази књига из Allgemeines statistisches Archiv: Lakatoš, Josip Narodna Statistika. 80 S. 4°. Agram 1914 (252 КБ). Allgemeines statistisches Archiv, Vol. 8.1914, S. 393-394; Gini, Corrado - I fattori demografici dell'evoluzione delle Nazioni. 142 S. Torino, Bocca, 1913 (263 КБ). Allgemeines statistisches Archiv, Vol. 8.1914, S. 778-779.
     

Занимање за Мирка Косића знатно је порасло у последње време у Србији, посебно како је 2012. одржан научни скуп посвећен овом значајном социологу.

Треба рећи да је захваљујући, између осталог, и радовима објављиваним на немачком, Мирко Косић био и остао присутан и у страној научној литератури. Тако га писац одељка о Југославији (Joseph S Roucek, 740-754) у знаменитој монографији Жоржа Гурвича и Вилберта Мура Социологија у двадесетом веку (Twentieth Century Sociology by Georges Gurvitch and Wilbert E. Moore [eds.], New York: The Philosophical Library, 1945), назвао „изванредним социологом своје земље“, а за његову књигу Увод у социологију (1934) Роучек каже: „Књига је изврсна, једнака било ком раду написаном на енглеском језику од стране америчких научника (...). Сличног високог квалитета су и његови Проблеми (савремене) социологије (Београд: 1934)“ (Roucek, 1945: 748).

Косић је добио и биографску одредницу у: "Internationales Soziologenlexikon. Beiträge über bis Ende 1969 verstorbene Soziologen. Band 1 und 2., neubearbeitete Auflage" Bernsdorf, Wilhelm/ Knospe, Horst [Hrsg.] Stuttgart: Enke, Band 1, S. 221-22. Косића такође помињу и  Johannes Weyer, Westdeutsche Soziologie 1945-1960. Deutsche Kontinuitäten und nordamerikanischer Einfluß, Berlin: Duncker & Humblot, 1984, S. 98-99; затим W. J. Ehrenpreis, „Central-eastern Europe“,  Twentieth Century Political Thought. Edited by Joseph S. Roucek, pp. 515-552, New York: Philosophical Library, 1946: 551; онда Günter Schmölders, Finanzpolitik, Berlin, Heidelberg, New York:  Springer–Verlag, 1970, глава 3, ф144, и други. Косићеве студије се на немачким универзитетима и данас каткад користе као семинарска литература (рецимо, Dr. Volker Dreier [Forschungsinstitut für Soziologie, Universität zu Köln], Soziologie der Mafia, S. 1/7).

Надамо се да ће ускоро бити обезбеђена средства или пронађен издавач, како би се ови значајни Косићеви радови превели и тако учинили доступни и најширој читалачкој публици у Србији.