Шест нових књига
четвртак, 30 мај 2013 20:07

Доајен српске социологије, Миодраг Ранковић (1925), објавио је књигу Социологија бајке сећања (Београд: Copy studio, 2013, стр. 148). Први део књиге чине две социолошке студије: „Запостављње тематике о новом империјализму у социологији“ и „Социолошко проучавање суверенитета и његове актуелне империјалне трансформације“. Други део књиге сачињавају сећања: „Психолози и филозофи на Власини 1952“, „Пријатељство са Баровићима и сусрети са Милованом Ђиласом“, „Сећање на Михаила Поповића“, „Време и доживљаји који су определили мој живот и рад“, као и библиографија радова Миодрага Ранковића. Миодраг Ранковић је био председник Српског социолошког друштва 1973-1975.

Живко Марковић (1933), дугогодишњи редовни професор Шумарског факултета Универзитета у Београду за предмет Социологија, објавио је књигу Путеви и странпутице Србије: самоуправљање, транзиција, задругарство (Београд: Научна КМД, 2013, стр. 341). Први део књиге посвећен је самоуправљању: концепту, историјату и практичним проблемима у функционисању. Други део књиге говори о транзицији, као облику „колонизације Србије“, као и о њеним друштвеним последицама које се састоје у „пустошењу привреде“ и „разарању генеричког бића Србије“. Трећи део књиге исцрпно разматра концепцију задруграства као „генеричке алтернативе капитализму“ .

Емил Влајки (1942) објавио је књигу Бедници модернитета (Београд: Филип Вишњић, 2012. 435 стр; са француског превео Мирослав Алага-Богдановић, наслов оригинала Les misérables de la modernité, 1999). Први део књиге носи назив „Савремено доба и запад“, и састоји се из три поглавља: „Карактеристике Запада и његовог односа са осталим цивилизацијама“, „Верске основе надмоћи Запада“ и „Комунизам као прелазни периоод из феудализма у капитализам“. Други део књиге „Модернизам и односи снага“, такође има три поглавља: „Односи у друштву виђени као односи снага“, „Симболичко, функционално и појавно“ и „Динамика институционалне влдавине“. И трећи део, „Основни проблеми модернитета“, има три поглавља: „Недовољна развијеност“, „Незапосленост на Западу“ и „Социјална патологија“.

Слободан Вуковић (1946) објавио је књигу: Western media ethics: anti-Serb propaganda and "humanitarian" intervention (Сремски Карловци: Издавачка књижарница Зорана Стојановића; Београд: Institute of Social Sciences, 2012, стр. 310; translated Charles Robertson). Рецензенти књиге: Милан Брдар, Ђорђе Игњатовић и Душан Батаковић. Реч је о прерађеној и знатно проширеној енглеској верзији ауторове књиге: Етика западних медија: антисрпска пропаганда деведесетих година XX века (2009; види). Слободан Вуковић је био председник Српског социолошког друштва 1996-2000.

Зоран Аврамовић (1949) објавио је књигу Родољупци и родомрсци: савремени српски патриотизам и национално дезинтегративна мисао и пракса (Београд : Службени гласник, 2013, стр. 322). Књига има 14 поглавља: „Интеграција и национално дезинтегративна мисао“, „Патриотизам, издаја и жртва“, „Социјализација и патриотизам“, „Држава, друштво, нација у национално дезинтегративном значењу“, „Улога дела теоријске интелектуалне елите у Србији“, „Култура, уметност, образовање у функцији дезинтеграције“, „Менталитетска основа дезинтеграције“, „Југословенство – један од извора самомржње“, „Комунистичка партија Југославије – идеологија против српства“, „Српска дијаспора на Балкану: акултурација са неповољним последицама“, „Европски учинак у дезинтеграции српства“, „Српска кривица – спољашња и унутрашња“, „Нове теорије друштва – апослутизација појединца“, „Извори национално дезинтегративне мисли у српској нацији“.

Љубомир Маширевић (1979) објавио је књигу Друштвена студија америчког гангстерског филма (Нови Сад: Филозофски факултет; Зрењанин: Културни центар, 2013, стр. 208). Рецензенти: Дивна Вуксановић, Дубравка Валић Недељковић и Саша Милић. Књига има шест поглавља: „Жанр и настанак гангстерског филма“, „Класични гангстерски филм пре Продукционог кода“, „Класични гангстерски филм након Продукционог кода“, „Посткласични гангстерски филм“, „Постмодерни заокрет и спектакл гангстерског филма“, „Закључак: тенденција гангстерског филма током прве декаде 21. века“.