Председништво ССД о једној изјави
недеља, 07 јул 2013 13:45

Електронским путем, упућивањем мејла на адресу председника Српског социолошког друштва, 18. маја 2013, Огранак Српског социолошког друштва за Косовску Митровицу, преко свог координатора др Јасмине Петровић и на иницијативу Катедре за социологију Филозофског факултета у Косовској Митровици, обратио се Председништву ССД са молбом да се струковно огласи поводом изјаве социолога др Јова Бакића, доцента са Одељења за социологију Филозофског факултета у Београду, изречене приликом гостовања на телевизији Б92 у ауторској емисији Оље Бећковић „Утисак недеље“ 21. априла 2013. године. Наиме, у расправи о томе како ће у будућности изгледати дипломе Универзитета у Косовској Митровици колега Бакић изрекао је неколико вредносних квалификација на рачун ове државне високошколске установе, конкретно:

„... Ако сте ви сачували свој идентитет и ако сте успут, то бих ја волео, успели да унапредите квалитет наставе на том Универзитету, који је катастрофално низак био и у ранијој држави, Приштини, а и сад је, онда ми имамо и нечем да се надамо. А, иначе, може да пише Република Србија колико год хоћете, али ако је настава тамо очајна, ако је то нека разбијена банда, онда ништа од тога нема...“

На састанку Председништва ССД, одржаном у Београду, 6. јуна 2013, на Филозофском факултету у Београду, чланови Председништва размотрили су упућени захтев и тим поводом сложили се:

1. да се слобода јавног оглашавања социолога о актуелним друштвеним појавама, збивањима и процесима у Србији не доводи у питање, да је штавише пожељна, али да, уколико жели да се задржи у границама критички интониране расправе, мора да буде одмерена и аргументована,

2. да колега Бакић у свом наступу у поменутој телевизијској емисији није био потписан као представник Одељења за социологију Филозофског факултета у Београду, нити као члан Српског социолошког друштва, али да га то не ослобађа одговорности према струци за заснованост и истинитост изречених ставова и формулација,

3. да се олако изречене квалификације и генерализације о косовско-митровачком Универзитету подударају са јавности наметнутим стереотипним мњењем и стигматизирајућим расположењем према највишој државној високошколској установи од изузетног значаја за очување културног идентитета Срба на територији Косова и Метохије и дигнитету њених седам стотина наставника и сарадника,

4. да медијске иступе посленици научне речи, па и социолози, треба да искористе за упознавање јавности са постојећим академским опусом Универзитета у Косовској Митровици и великим напорима које запослени на њему улажу да у тешким околностима одрже функционисање установе, као и проблемима које имају у остваривању постављених циљева и задатака (недостатак кадрова, литературе, међународних контаката, услова за извођење наставе и сл.),

5. да је унапређивање квалитета академског живота у Косовској Митровици заједничка брига универзитетске, али и шире друштвене заједнице у Србији и да оставља довољно места за добронамерни ангажман свих појединаца, односно стручних организација и институција (одржавање јесење међународне научне конференције “Глобализација и десуверенизација“ у Косовској Митровици, у организацији ССД, Института за упоредно право из Београда и Универзитета у Косовској Митровици само је један такав пример).

Председништво ССД