Манојло Броћић (Гуча, 17. новембар 1932. – Београд, 11. јануар 1994), дипломирао филозофију на Филозофком факултету у Београду (1957), где је завршио и последипломске студије из области социологије морала (1960), а магистрирао из области политичке социологије на Факултету политичких наука у Београду (1965). Од 1960. ради на Одељењу за социологију Института друштвених наука у Београду (асистент од 1960; научни сарадник 1968). Био је на студијском боравку у Великој Британији (1971), учествује у међународном истраживању студената (Калифорнијски универзитет, Беркли, 1965), био професор по позиву на Карловом универзитету у Прагу (1966), учествовао на бројним научим скуповима у свету (Пољска, Француска, Чехословачка, Немачка, Шведска, Канада, Индија, Италија, Бугарска). Предавао на Шумарском факултету у Београду (1963-1968; уклоњен из наставе због учешћа у демонстрацијама 1968) и на Филозофском факултету у Загребу (последипломска настава, 1977-78).

Специјализовао се за истраживање омладине. Као руководилац Групе за социологију омладине при Одељењу за социологију ИДН (од 1964), формирао језгро истраживача за југословенски макропројекат о омладини. Студије проистекле из тог пројекта публиковане у библиотеци "Омладина и друштво" чији је Броћић уредник. Уз библиографију југословенских радова о омладини и деци, уредио и неколико хрестоматија страних текстова о младима. Генерални секретар ОУН, У Тант, имује га за међународног експерта за омладинска питања (1969).

Уредник је, или члан редакције, више научних часописа ("Социолошки преглед", "Социологија", "Гледишта"). Поред шездесетак научних радова, објављених у домаћим и страним часописима и зборницима, као и 150  прилога у  штампи, на радију и телевизији, објавио књиге: Омладина и друштво (коаутор Љубинка Броћић, Бгд, 1967). Омладина и политика (Бгд, 1969); Млади: положај, васпитање, активности [библиографска грађа са анотацијама објављена у Југославији у периоду 1950-1967] (ур. М. Броћић, Бгд, 1971).   

За даље читање:

„Манојло Броћић“, из књиге: Бранко Ковачевић, Ника-Никола Стојић и Радован М. Маринковић, Драгачевци у науци и уметности (Чачак: Технички факултет, 1993).

Крсто Килибарда: „Манојло Броћић“