Мејлинг листа

Поштовани посетиоци, овде се можете пријавити на нашу мејлинг листу, како бисмо били у могућности да вас путем имејла редовно обавештавамо о новостима и текућим активностима.







Књига проф. Боже Милошевића
среда, 14 децембар 2016 20:28

Најновија књига проф. Боже Милошевића - СОЦИОЛОШКИ ТЕМАТИ: о раду, образовању и култури (Прометеј, Нови Сад и Филозофски факултет у Нишу, 2016. Страница: 418) - је резултат његових десетогодишњих истраживања у неколико социолошких области.

......

„У овој књизи, ...професор Милошевић наставља са својим студијама у три области: социологије рада, образовања и културе савременог друштва. Свакој од ових области посвећен је по један део књиге.

У првом делу књиге, који носи назив Социолошки темати о раду, најпре се разматра традиционално и савремено поимање рада, затим се то поимање просторно и временски ситуира на Балкан у доба транзиције, да би се потом прешло на разматрање конкретних проблема организације рада и радне етике попут регионалног „умрежавања", научнотехнолошке револуције, виртуелног пословања, глобалне транзиције рада организација, инжењерске етике, значаја кластера за обједињавање природних и људских ресурса, радне стратегије домаћинства у транзицији (са посебним нагласком на послератна друштва), итд.

У другом делу књиге, који носи назив Социолошки темати о образовању, рашчлањује се, најпре, однос савременог друштва и образовања, као и друштвена утемељеност и политика образовних реформи, са посебним нагласком на ономе што се дешава у транзиционој Србији. Затим се посебна пажња посвећује професионализацији у оквиру социолошког образовања, која се анализира на примеру наставе социологије на Универзитету у Новом Саду. У наставку се, између осталог, разматрају и професионални проблеми односа интелектуалне даровитости и стручњачке рутине, проблем насиља у школи и школског насиља, улога педагошких академија, итд.

Трећи део носи назив Социолошки темати о култури. У њему се разматра проблем мултикултуралности и интердисциплинарности, универзалност и мултикултурални релативизам у науци, социолошки дискурс о медијима, јавност и образовање за медије, социокултурни процеси на Балкану, друштвени положај цркве у мултиконфесионалном окружењу, а посебно се анализира култура сељачког друштва кроз разматрање дела знаменитог српског социолога Сретена Вукосављевића...

Ова књига врло успешно осветљава нове тенденције у структурисању радног процеса, образовања и културе у Србији, али и у неким околним друштвима. Књига даје мноштво дубоких и тачних увида у проблеме трансформацијских процеса у Србији, даје поуздане описе радних, образовних и животних услова значајних делова друштва (укључив и културу), те за многе проблеме износи алтернативна и врло разборита решења, која могу бити посебно важна за различите доносиоце одлука у Србији.

Књига Боже Милошевића Социолошки темати представља резултат дугогодишњег истраживачког и научног рада овог социолога на три важна поља савремене социолошке парадигме. У питању је врло квалитетно социолошко штиво, написано на основу богате емпиријске грађе, а у складу са високим научним стандардима и правилима струке. Из књиге се може стећи добар утисак о степену развијености српске друштвене науке и њене способности да успешно анализира и најсложеније социјалне феномене, као и да предлаже употребљива решења. Ова књига представља вредан допринос разумевања друштва у коме живимо, а њена тематска разноврсност чини од ове књиге добро и занимљиво социолошко штиво. Због тога она може бити значајан подстрек за даља истраживања млађим нараштајима друштвених научника.“ (Из рецензије Слободана Антонића).

XXXXXXXXXXXXX

„Ова књига (...) је у доброј мери плод ауторовог преданог рада у сфери социологије, а прилози у њој су више пута изазивали изузетну пажњу учесника тих скупова (у чијим расправама се посебно истицао њихов аутор). Отуда књига Социолошки темати - о раду образовању и култури представља релативно обимну социолошку студију (345 страница) у којој се систематише ауторов теоријско-методолошки и емпиријско-истраживачки рад, о чему је њен аутор расправљао са колегама у последњој деценији. При томе, Б. Милошевић - као заговорник јаке професионалне етике у српској социологији - с правом сматра да је унутарпрофесионална расправа о проблемима који се третирају у овој књизи пре свега у функцији поузданости научног сазнања (које се, потом, „испоручује“ широј друштвеној јавности).

    С обзиром на дугогодишњу врло обимну и разгранату научну (социолошку) делатност Б. Милошевића, садржинска анализа појединих темата у овој књизи представља нови допринос српској социологији; без обзира што се неки од њих „ослањају“ на сазнајне упоришне тачке, које обележавају неке ауторове претходно публиковане књиге. На тај начин, аутор успева да унесе нова сазнања, расправљајући чак и о оним темама које су биле предмет анализе у тим књигама. Ова отвореност и недогматичност према сазнању је управо оно што краси Божу Милошевића као социолога. У том смислу, прва од три тематске целине ове књиге („Темати о раду“) представља ново ауторско „освежење“ у разумевању рада и његовог организовања у модерним, транзицијским и глобализацијским, процесима; иако је њен аутор раније томе посветио две обимне, препознатљиве студије. Остале тематске целине ове књиге („Темати о образовању“ и „Темати о култури“) само делимично се „наслањају“ на друге, раније публиковане, студије; што је и разумљиво с обзиром на то да се највећи део социолошког опуса Б. Милошевића односи на сферу рада.

Међутим, то „освежавање“ и „наслањање“ на ранија властита сазнања ни у ком случају не треба схватати као екстензивно понављање анализа, већ као стални активни однос аутора према новим изазовима са којима се он сусреће у континуитетном истраживачком раду у социологији. Отуда, не треба да чуди што се Б. Милошевић - у једном делу ове књиге - поново враћа на анализу и објашњавање могућности социологије да савладава сазнајне и извансазнајне препреке, како би (и) шира друштвена јавност имала више поверења у њен допринос разумевању друштва и како би допринела његовом усмеравању у што је могуће више хуманистичком смеру развоја. Зато је највећи део темата ове књиге, поред теоријско-методолошке и појмовне заснованости, богат искуственим подацима, пре свега оним који се односе на српско друштво; наравно, увек у вези са објашњењем њихове повезаности са подацима (и њиховој систематизацији) до којих се дошло у истраживању других социолога  у свету. На тај начин, Б. Милошевић свакој појединачној анализи проблема и њеној теоријској елаборацији прилази као тотални социолог, тј. као социолог који у посебним особеностима уочава општије правилности; баш као што и у општетеоријским аргументацијама тражи њихову операционализацију (у индикаторима српског друштва). Ето доброг сазнајног основа за даља истраживања, али ето и поузданог оквира за активно друштвено деловање на свим оним пољима српског друштва о којима говоре темати Б. Милошевића.   

    Проф. др Божа Милошевић је препознатљив српски социолог, чије се књиге и научни радови читају са изузетним затовољством већ више деценија - због специфичног научног приступа сваком проблему који анализира, због њихове бриљантне анализе, због аргументованог критичког става у науци и због језичке јасноће излагања. Иако је његов драгоцен допринос српској социологији посебно дошао до изражаја у подручју социологије рада и организације, он се подједнако студиозно односи и према истраживању и објашњавању појединих проблема који се тичу, како теоријско-методолошких, тако и аналитичко-истраживачких и професионалних  могућности социологије. При томе, он - као самосвестан српски социолог - најчешће и најсложеније социолошке анализе поткрепљује искустваном евиденцијом до које долази валаститим напором, реализујући сам или у сарадњи са колегама разнородне истраживачке пројекте који се тичу српског друштва и његовог места у балканском, европском и глобалном окружењу.“ (Из рецензије Љубише Митровића).

XXXXXXXXXXXXXXX

    „Иако је Божа Милошевић, већ више деценија препознатљив у научној заједници по својем тоталном социолошком приступу проучавању разнородних друштвених проблема, уз његова  периодична настојања да се сазнајна аргументација што више искуствено (емпиријски) заснује, теоријска аргументација у светри целине ове књиге је изведена језгровито, систематично и доследно.

Како је реч о аутору - професору Божи Милошевићу - који у анализу и образлагање сваког проблема улази са јасном свешћу о појмовном значењу одговарајуће појаве, његови темати су читљиви, не само унутар уже (стручне), него и шире (друштвене) јавности. У том смислу, цело штиво ове књиге садржи, поред сазнајно вредног доприноса нашој социологији, и богат еманципацијски потенцијал за све оне који је буду пажљиво читали.“ (Из рецензије Радоша Радивојевића)..