Prof. dr Silvano BOLČIĆ

Uvodna napomena

Ovaj rad upućujem sociološkoj javnosti kako bih je obavestio o jednom flagrantnom plagiranju moje knjige SVET RADA U TRANSFORMACIJI (Plato, Beograd, 2003). Preduzeo sam primerene pravne i druge mere kako bih zaštitio svoja autorska prava.   Ovo obaveštavanje sociološke, pa i šire javnosti , u funkciji je zaštite društvenog statusa i ugleda sociologije kao nauke i profesije.

Želim da verujem da će ovaj moj čin biti adekvatno shvaćen i podržan od onih koji pripadaju “zajednici sociologa”, pripadaju svojim formalnim sociološkim obrazovanjem i svojim profesionalnim radom po načelima sociologije kao nauke i profesije.

Moram reći da je ova publikacija u javnoj i komercijalnoj upotrebe već od 2015. godine. Ja sam tek nedavno otkrio da je publikacija nazvana SKRIPTA SOCIOLOGIJA U BIZNISU “autorke dr Aleksandre Đurić plagijat moje knjige SVET RADA U TRANSFORMACIJI. Bio sam na 62. Sajmu knjiga i svratio na štand Beogradske poslovne škole, pošto sam napolici video publikaciju navedenog naslova. Čim sam pogledao Sadržaj te publikacijie zgranuto sam shvatio da je navedena autorka flagrantno plagirala moju knjigu. Kupio sam knjigu i potom  nastavio uočavati sve ono što dokazuje da se radi o plagijatu.

Bilo bi dobro kada bi se brže i odlučnije delovalo protiv onih koji nelegitimno koriste naše radove, ali i koji drže nastavu  iz socioloških predmeta u raznim školama, srednjim, visokim škola strukovnih studija, kakva je Beogradska poslovna škola, na  raznim državnim i privatnim fakultetima, iako nemaju odgovarajuća akademska zvanja sociologa .

Tekst koji sledi daje relativno iscrpno činjenice koje govore o plagiranju moje knjige. Taj tekst je već upućen direktoru Beogradske poslovne škole, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kao I Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje. Tekst je upućen i redakciji časopisa SOCIOLOGIJA.

O RADU DR ALEKSANDRE ĐURIĆ “SKRIPTA SOCIOLOGIJA U BIZNISU” KAO PLAGIJATU KNJIGE

“SVET RADA U TRANSFORMACIJI” (IZDAVAČ “PLATO”, BEOGRAD, 2OO3) AUTORA SILVANA BOLČIĆA

Dr Aleksanda ĐURIĆ, profesorka strukovnih studija  BEOGRADSKE POSLOVNE ŠKOLE – VISOKE ŠKOLE STRUKOVNIH STUDIJA U BEOGRADU, koja predaje SOCIOLOGIJU U BIZNISU  navedena je kao autor publikacije, SKRIPTA SOCIOLOGIJA U BIZNISU, koju je izdala BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA, 2015. godine.

Iako je publikacija naslovljena kao “skripta”,  u predgovoru autorke, koji se daje na početku publikacije,  stoji: “Knjiga(podvukao S. B) Sociologija u biznisu ima za cilj da prezentuje suštinu predmeta proučavanja sociologije u biznisu, kao i novine koje se dešavaju u izučavanju ove relativno mlade i dinamične naučne discipline. Knjiga se bavi povezivanjem teorija sa savremenim naučnim koncepcijama koje se izučavaju na poznatim svetskim univezitetima i poslovnim školama.”

Publikacija je stavljena u javni opticaj, kao autorsko delo drAleksandre Đurić, bez uobičajene CIP klasifikacije u Narodnoj biblioteci Srbije . Na nedavnom 62. Sajmu knjiga u Beogradu bila je izložena na štandu BEOGRADSKE POSLOVNE ŠKOLE i prodavala se po sajamskoj ceni od 600 dinara. Može se pretpostaviti da je njena cena u redovnoj prodaji (studentima, kojima je prvenstveno namenjena, kako stoji u “Predgovoru” autorke, ali i drugim kupcima), svakako viša od ove sajamske cene.

Uvidom u tekst ove “knjige”  Aleksandre Đurić i  poređenjem njenog teksta sa tekstom knjige Silvana Bolčića, SVET RADA U TRANSFORMACIJI : Lekcije iz savremene sociologje rada,  Plato, Beograd, 2003, nedvosmisleno se dolazi do zaključka da je navedena autorka plagirala navedeni rad S Bolčića, prikazujući kao svoj autorski rad gotovo svaku rečenicu u svojoj “knjizi” koju je preuzela iz knjige S. Bolčića. Njen “autorski rad” se sastojao u izostavljanju pojedinih  delova,pasusa, rečenica, iz knjige S. Bolčića, a iz  “ostataka” teksta, koje je zadržala najčešće u  identičnim formulacijama iz knjige S. Bolčića, ona je pravila “svoj tekst”.

Prvi dokaz o plagiranju knjige S. Bolčića, SVET RADA U TRANSFORMACIJI, daje već upoređenje Sadržaja knjige A. Đurić u “knjizi” SOCIOLOGIJA U BIZNISU, i Sadržaja navedene knjige S. Bolčića. Osim u slučaju nekoliko naslova manjih odeljaka (3.4,3.5) u knjizi SOCIOLOGIJA U BIZNISU, svi naslovi glavnih delova knjige (“glava” I do IX), redosled glava, naslovi i redosled odeljaka unutar svake glave, direktno su preuzeti iz Sadržaja naveden knjige S. Bolčića, kao što se vidi iz  priloženih sadržaja obe publikacije, koji ovde slede.

Prividna modifikacija se javlja u nekim naslovima glava i odeljaka gde se preuzetim  naslovima iz knjige S. Bolčića uz reč rad dodaje i biznis. Na primer, u odeljku koji u knjizi S. Bolčića glasi “Predmet sociologije rada” u plagiranom radu A. Đurić stoji “Premet sociologije rada i biznisa”.

Skandalozno je da “profesorka strukovnih studija”, koja ima doktorat nauka, predaje studentima predmet pod naslovom “Sociologija u biznisu”, ne čini ni najmanji intelektualni napor da precizira izraz “biznis” i da studentima objasni odnos pojmova rad i biznis. O tome  u “knjizi” SOCIOLOGIJA U BIZNISU nema ni jedne jedine rečenice, kao što nema ni najmanjeg pokušaja da se pokaže, na konkretnim saznanjima iz savremene literature, da se radi o osobenoj mladoj naučnoj disciplinoj, kako ističe A. Đurić u svom predgovoru, i to znanja koja nisu istovetna sa znanjima iz sociologije rada, koja su prezentovana u knjizi Svet rada u transformaciji, autora Silvana Bolčića.

Trebalo bi ispisati veoma obiman tekst, koji bi po obimu bio veći od obima plagiranog rada A. Đurić, da bi se redom i naporedo, od odeljka do odeljka, naveli svi delovi teksta rada A. Đurić i odgovarajućeg dela teksta iz knjige S. Bolčića, koji je A. Đurić direktno preuzimala, bez izmena ili uz neke beznačajne, ponegde uz nestručne, izmene, i prikazala kao svoj samostalni rad.

Ilustracije radi, evo rečenice iz rada A. Đurić, gde ona, “boldirano” daje, navodno svoje, određenje predmeta Sociologija rada i biznisa (Skripta, str.15): Sintetički izraženo sociologija rada I biznisa bavi se kompleksnim proučavanjem rada i biznisa kao društvene pojave. U knjizi S. Bolčića, Svet rada u transformaciji, str. 25, stoji sledeći tekst: “Ako se pokušaju sintetički izraziti ne samo izričita određenja predmeta sociologije rada, već i uočena problemska područja ove naučne discipline, onda se može reći da se sociologija rada bavi kompleksnim proučavanjem rada kao društvene pojave.”

Može se otvoriti bilo koja strana rada dr Aleksandre Đurić i izdvojiti deo teksta iz publikacije Skripta Sociologija u biznisu i pokazati  stranicu knjige Svet rada u transformaciji autora S. Bolčića  sa koje je A. Đurić preuzela dati tekst naveden u njenom “autorskom” radu.  Ilustracije radi, evo nekoliko mesta iz knjige A. Đurić kojima se potkrepljuje ova tvrdnja:

Primer 1.

Skripta (str. 26-27), odeljak 2.2 Bitna obeležja industrijskog rada, tekst na 27 strani:

“ Bitna obeležja industrijskog rada su:

-          tehnička podela rada – pojedinačni radovi se svode na delimične radne operacije koje su unapred propisane sa izrazito međuzavisnim radnim zadacima,

-          standardizacija  svih elemenata rada (predmeta rada, sredstava za rad i radne operacije), tako da i proizvodi rada u masovnoj proizvodnji  imaju standardizovane osobine,

-          prevlast tehničke komponente – mašine i oprema  nad ljudskom komponentom rada,

-          izrazita kolektivnost rada ljudi u čvrstoj organizovanosti onih koji rade putem racionalne i hijerarhijski oblikovane radne organizacije”.

Svet rada u transformaciji, str. 48,  drugi pasus: “ Bitna obeležja industrijskog rada valja videti u:

-          vrsti podele rada (“tehničke” podele rada) gde se pojedinačni radovi onih koji učestvuju u radu svode na delimične radne operacije, na unapred i striktno predviđene, propisane,i izrazito međuzavisne “radne zadatke”;

-          standardizacija svih elemenata rada (predmeta rada, sredstava za rad, kao i radnih operacija, čime se u masovnim razmerama obezbeđuje da i proizvodi rada budu standardizovanih (jednoobraznih) osobina;

-          prevlasti tehničke komponente (“mašina”, raznolike “opreme”, ili tzv. “mrtvog rada”) nad ljudskom komponentom rada zbog čega je čovekov rad sve više po meri proizvodnog sistema a ne “po meri samog čoveka”;

-          izrazitoj “združenosti”(kolektivnosti) rada ljudi i u čvrstoj organizovanosti rada onih koji rade i to putem racionalne i hijerarhijski oblikovane “radne organizacije”.

Primer 2.

Skripta, str. 56, tekst glasi : Svakodnevicu radne organizacije obeležavaju osim racionalnih aktivnosti u ostvarivanju ciljeva radne organizacije –i aktivnosti vezani za sticanje, preraspoređivanje i ispoljavanje moći različitih aktera u organizaciji ali i aktera iz relevatne okoline organizacije”

Svet rada u transformaciji, str. 101 prvi pasus: “Svakodnevicu radne organizacije obeležavaju, osim racionalnih aktivnosti (tehničkih, pravno, ekonomski) usmerenih na ostvarivanje specifičnih ciljeva radne organizacije, i aktivnosti  u vezi sa sticanjem, preraspoređivanjem i ispoljavnajem moći različitih aktera u organizaciji, ali i aktera iz relevantne okoline organizacije.”

Primer 3.

Skripta, str. 93. “ Preduzetnikom se smatra onaj akter koji počinje svoj sopstveni novi i “mali posao”. Treba praviti razliku da svaki novi “mali posao” nije istovremeno i preduzetnički posao, posebno ako se odnosi na proširivanje obima dosadašnjeg posla.

Takođe treba imati u vidu da preduzetništva ima ne samo u malom već i u velikom poslu, a ima ga i u sferi izvan biznisa – u zdravstvu, obrazovanju, javnoj upravi, u politici i sl.”

Svet rada u transformaciji, str. 194, četvrti pasus: “ Vrlo često preduzetnikom se smatra onaj akter koji počinje sopstveni novi i “mali posao”. Ali, kako primećuje Draker, svaki novi “mali posao” nije istovremeno i “preduzetnički” posao (Drucker, 1991: 46). Neki “novi” poslovi su samo proširivanje obima dosadašnjeg posla.”

Primer 4.

Skripta, str. 127: “9.5. O svetskim megatrendovima i budućnosti rada i biznisa

“Ulazak u 21. vek u svetskim razmerama u znaku je prelaza (tranzicije) u novo društveno razdoblje u ljudskoj istoriji.  Na delu je niz suštinskih transformacija temeljnih obrazaca u načinu življenja ljudi, posebno obrazaca rada i proizvodnje, obrazaca ljudskih interakcija, komunikacija, pa i obrazaca društvene regulacije.”

Svet rada u transformaciji, str.327: O svetskim megatrendovima i budućnosti rada

“Prelaz u 21. vek  u svetskim razmerama u znaku je prelaza (“tranzicije”) u novo društveno razdoblje u ljudskoj istoriji…Na delu je niz suštinskih transformacija temeljnih obrazaca u načinu življenja ljudi, posebno obrazaca rada i proizvodnje, obrazaca ljudskih interaakcija, komunikacija, pa i obrazaca društvene regulacije.”

Može se pokazati na isti način, da je prepisivanjem, i “kreativnim sažimanjem”, teksta iz knjige Svet rada u transformaciji, nastao  ceo tekst Skripta sociologija u biznisu, navodnog autorskog rada A. Đurić.  Izuzetak su odeljsci 3.4 , 3.5, na str. 40-42, o “ekonomiji znanja” i “fleksibilnoj proizvodnji”, koji su se našli u Glavi III, “Socijalni akterima rada”, koji tu svakako sadržajno ne spadaju i kojih nema u odgovarajućem delu rada  o socijalnim akterima rada u knjizi Svet rada u transformaciji.

Osim ovih ilustrativno navedenih evidentnih istovetnosti delova teksta Skripta i knjige Svet rada u transformaciji, o plagiranju,  koje je počinila A. Đurić, govori i istovetni redosled izlaganja u svakom od delova njenih “Skripata” i izlaganja u knjizi S. Bolčića “Svet rada u transformaciji”.

Treba reći da u tekstu “svoje knjige” A. Đurić ni na jednom mestu ne navodi ime S. Bolčića, iako pominje brojne autore na čija se stanovišta navodno poziva, naravno, jer se ti autori pominju u preuzetim delovima iz knjige S. Bolčića. Ti se autori pominju bez upućivanja na konkretne radove, iako takva upućivanja postoje u tekstu S. Bolčića koji je A. Đurić plagirala. I to govori da A. Đurić, najverovatnije, nije imala uvid u radove autora koje je pominjala.

U tom plagiranom radu A. Đurić čak je i Literatura u njenoj “Skripti”urađena plagiranjem Literature iz knjige S. Bolčića, Svet rada u transformaciji.  U spisku njene literature pominju radovi autora (Bajt,Vukotić, Damjanović,Dejvis, Mol, Miner, Morgan, Robins, Popović, Peters, Petz, Ranković, Radovanović, Zec, Šuković, Watson, Weselowsky ), sa bibliografskim detaljima koji su dati u spisku literature u knjizi S. Bolčića, a te autore A.Đurić uopšte nije pominjala u “svom tekstu”, kao što se mnoštvo autora koje je pominjala u tekstu nikako ne pominju u njenom spisku literature.

Silvano Bolčić se u plagiranom radu A. Đurić pominje jedino u LITERATURI, na kraju njenog rada, navođenjem tri rada S. Bolčića, jedan je njegov rad Svet rada u transformaciji, koji je ekstenzivno isprepisivan, ali sa upućivanjem u njenoj Literaturi da se iz tog rada S. Bolčića ima u vidu jedino tekst na strani 136-147. Smisao tog upućivanja na navedene strane i  nije jasan, obzirom da u tom spisku literature ima, od ukupno navedene 31 bibliografske jedinice, 21 jedinica gde ne stoje takva upućivanja na određene strane, a radi se o obimnim knjigama, nekima i na stranom jeziku. Ono što je u spisku Literature  u “Skripti” izdvojeno posebnim stranicama (136-147) iz knjige S. Bolčića,Svet rada u transformaciji, već je sadržajno bilo izloženo u plagiranom tekstu A. Đurić , u odeljku 5.2. .

Kao što je rečeno u ovom podnesku, valjalo bi ispisati tekst, obima većeg od “Skripte” A. Đurić, ako bi bilo zatraženo da se istakne svaki detalj iz te plagirane publikacije.

Moralne i sve druge zakonom o autorskim pravima predviđene konsekvence ovog nečasnog  i nezakonitog delanja svakako, u prvom redu, snosi dr Aleksandra Đurić, koja je navedena kao autor “Skripte Sociologija u biznisu”.

Odgovarajuća odgovornost pada i na Beogradsku poslovnu školu- Visoku strukovnu školu, Beograd, koja je publikovala  i prodavala ovaj rad A. Đurić.

Kao autor knjige Svet rada u transformaciji (Plato, Beograd, 2003) preduzeću sve zakonom predviđene mere kako bi odgovorni za ovaj flagrantan plagijat snosili zakonom predviđene posledice. Ovlastio sam svog advokata da kao moj opunomoćenik preduzme sve potrebne pravne radnje kako bi odgovorni za ovo nezakonito delanje snosili adekvatne posledice.

Beograd, 6. novembrar 2017. godine

Autor knjige Svet rada u transformaciji, Plato, Beograd, 2003
Prof. dr Silvano Bolčić, redovni professor sociologije (u penziji)

Текст у doc формату