Секција наставника социологије у средњим школама

Председник Секције:

Зорана Матићевић, професор социологије у XV београдској гимназији.
Контакт: Ова адреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели


Активности:

Састанак Секције наставника социологије 30. марта 2013. – линк

Састанак Секције наставника социологије 23. марта 2013. – линк

Састанак Секције наставника социологије 20. октобра 2012. - линк

Записник са састанка 4. новембра 2011.

Зорана МатићевићСастанак Секције наставника социологије при Српском социолошком друштву одржан је у петак, 4. новембра 2011. године у 12:00, на Филозофском факултету у Београду, у сали Института за социолошка истраживања. Састанку су присуствовали: Иван Јовановић (председник Секције), Бојан Тодоровић (записничар), Милоје Грбин, Вида Николић, Маја Поповић, Весна Штрбић, Ивана Аритоновић, Жељко Крстић, и као гости проф. др Младен Лазић (представник ССД у Националном просветном савету), проф. др Слободан Антонић (председник ССД) и проф. др Зорица Кубурић (професор Методике наставе социологије на Филозофском фалултету у Новом Саду).

Пре преласка на дневни ред, присутнима се обратио Председник секције, Иван Јовановић. Констатовао је да је позив на овај састанак послат на преко 60 личних електронских адреса наставника социологије у Србији и изразио жаљење што није присутно више колегиница и колега. Оправдање може, делимично, бити чињеница да се распуст на територији Војводине завршио пре него распуст у остатку Србије, али је необично да је из Београда дошла само једна професорка. Председник секције је посебно похвалио напор колегинице из Косовске Митровице, Иване Аритоновић, као и колегинице из Суботице, Виде Николић, да допутују за Београд, ради присуства овом састанку. Свим члановима Секције биће послат записник, како би се информисали о данашњем раду, као и закључцима, а информација ће бити направљена и за сајт ССД (када буде постављен).
Затим је Председник секције предложио следећи дневни ред:

1.    Разматрање актуелних питања у настави социологије, евиденција проблема и предлагање решења.
2.    Образовање делегације ССД која ће отићи на разговор с Министром просвете.
3.    Разно.

Присутни су једногласно усвојили предложени дневни ред по којем је настављен рад.

ad 1. У оквиру прве тачке дневног реда, окупљенима се обратио председник ССД Слободан Антонић. Он је поздравио присутне и позвао да се на овом састанку размотре сва актуелна питања у настави социологије, евидентирају проблеми, али и предложе решења. Такође је указао на потребу образовања делегације ССД која ће отићи на разговор с Министром просвете, тамо изнети данас евидентиране проблема и заложити се за могућа решења.
Затим се члановима Секције обратио Младен Лазић, представник ССД у Националном просветном савету. Он је пренео своја искуства из рада Националног просветног савета, и изнео да је, захваљајући нашем отпору настојањима да се социологија потисне из гимназија и средњих школа, статус социологије данас прилично стабилан. Ипак, наш основни циљ треба да буде да свуда – како у гимназијама, тако и и у стручним школама – постоји настава социологије, или социологије са правима грађана. Тренутно је у НПС формирана комисија за израду наставних програма, у којој се и он налази. Кроз две године се очекује комплетна промена плана и програма образовања, и зато је наша појачана активност у овом тренутку врло важна. Ми морамо да имамо инцијативу, како не бисмо били стављени пред свршен чин. Зато је неопходно да социолози, заједно са својим представником у НПС, сами припреме квалитетан предлог програма наставе социологије. Као припрема за то, требало би на једном месту изложити све проблеме и предлоге, и у ту сврху би најбоље било образовати једну радну групу Секције, која би заједно са представником ССД у Националном просветном савету, пописала проблеме и предложила нека решења. Као други темељни проблем проф. др Младен Лазић истиче питање ко све предаје социологију. У овом тренутку је ситуација врло шаролика и несређена, али тренутно, нажалост, нема могућности да се нешто озбиљније промени, јер читав проблем са занимањима наставника није системски нерешен. Наиме, тек следеће године очекује се усвајање решења о стандардизацији диплома, што ће допринети да се ситуација у том погледу учини нешто јаснијом.
За реч се потом јавила Весна Штрбић. Она је указала на проблем фонда часова социологије. Није спорно да би социологија требало да буде обавезан предмет, али је питање са којим фондом часова. Ово посебно важи за социологију са правима грађана. Да ли Устав и права грађана постаје део Социологије, а да фонд часова социологије при том остаје исти? Није ли тиме социологија оштећена?
У том смислу Ивана Аритоновић је упозорила на „лапсус“ присутан у „Службеном гласнику“. Наиме, у њему пише да је годишњи фонд часова социологије 64 часа односно 96 часова у друштвено језичком смеру. Ови бројеви су спорни јер се односе на број часова у гимназијама чији се школски календар разликује од календара у средњим стручним школама, јер школска година траје дуже, па је и фонд часова већи од 64 часа на годишњем нивоу.
Иван Јовановић упућује на феномен типичан за информатички смер гимназија тј. на предмет Социологија и устав и права грађана. Истиче то да је проф. др Владимир Вулетић једном приликом објаснио да се залагао и у томе успео да се предмет који настаје укидањем Устава и права грађана зове Социологија са правима грађана, а не Социологија и права грађана. То је битно јер је у првом случају реч о социологији, а у другом о нечему што би могли да предају једнако и социолог и правник. Међутим, оно на шта упозорава колегиница Весна Штрбић има смисла јер је од два предмета направљен један, а фонд часова је толики као да је реч о једном предмету, са 64 часа на годишњем нивоу.
У склопу навођења проблема везаних за наставу социологије јавио се за реч и наставник Милоје Грбин из Сенте. Он упућује на проблем везан за наставна средства. Наиме, последњи уџбеник који је преведен са српског језика на мађарски језик јесте уџбеник из 1996. године, који не одговара данашњем наставном плану и програму. Није спорно уставом загарантовано право образовања на матерњем језику, већ је реч о реалном проблему да се преводе застарели уџбеници, па су ученици у недостатку алтернативе принуђени да користе уџбеник Е. Гиденса. Милоје Грбин такође поставља питање из ког ће се уџбеника полагати пријемни испит, будући да се као равноправни помињу два уџбеника. Професор Младен Лазић је одговорио да ће пријемни испит на Одељењу за социологију у Београду бити организован према најновијем уџбенику из 2011. године.
Колегиница из Суботице Вида Николић упућује на проблем са којим се лично суочава. Наиме, губитком часова директорка школе јој је најавила могућност да буде проглашена технолошким вишком. Ово је нарочито спорно уколико спајањем предмета (Социологија и устав и права грађана) дође до смањења фонда часова. Жељко Крстић указује да колегиница Николић мора да пружи отпор, и наводи лични пример, пошто је и он био изложен мобингу на свом радном месту, па је, захваљјући и помоћи ССД, тај мобинг успешно савладао.
У вези наведених проблема, проф. др Младен Лазић је још једном истакао неопходност формирања Радне групе Секције која би евидентирала проблеме и заједно с њим радила на стратегији доношења новог плана и програма Социологије. Наставница Весна Штрбић тим поводом, али и генерално, предлаже умрежавање социолога по узору на наставнике неких других предмета, како би комуникација била што квалитетнија.
Закључено је да се Радна група формира тако што ће у њу ући по један представник наставника социологије у гимназијама и у различитим средњим школама у којима се одржава настава из социологије. Конкретна имена чланова радне групе, након консултација у Секцији, Председник Секције ће што пре доставити проф. Лазићу.
Напомена: након консултација, формирана је Радна група која ће, радити са проф. Лазићем на новим наставним плановима и програмима, а чине је: Иван Јовановић, Весна Штрбић, Бојан Тодоровић и Маја Поповић.

ad 2. У вези са образовањем делегације ССД која ће отићи на разговор с Министром просвете (или с неким од његових заменика), Председник ССД, Слободан Антонић је предложио да у делегацији буду Председник ССД, Председник Секције наставника социологије ССД, Председник Удруђења наставника социологије Војводине Милан Симић, док је четвртог члана делегације предложио да се изабере међу присутнима. Предложена је наставница социологије у Косовској Митровици, Ивана Аритоновић. Присутни су ове предлоге усвојили акламативно. За организацију посете задужен је Председник ССД.

ad 3. Председник секције, Иван Јовановић предлаже увођење такмичења из социологије за ученике гимназија и средњих школа у Србији. Проф. Слободан Антонић подржава предлог и указује на чињеницу да се у Војводини такво такмичење већ одржава. Проф. Зорица Кубурић је са присутнима поделила новосадска искуства у организацији тог такмичења. Закључено је да се, за почетак, такмичења организују на регионалоним нивоима, и да организатори буду Огранци ССД у Београду, Нишу, Новом саду и Косовској Митровици, заједно са одговарајућим катедрама за социологију на Филозофским факултетима у овим градовима. Координацију ових такмичења требало би да преузме Председништво Српског социолошког друштва.

 Записничар   Председник Секције
 Бојан Тодоровић     Иван Јовановић

               
Конституисање секције 26. марта 2011.

Након затварања годишње Скупштине Српског социолошког друштва, 26. марта 2011, конституисан је нови састав Секције наставника социологије при ССД. Присутвовало је 32 наставника. За председника Секције изабран је Иван Јовановић, професор социологије у Обреновачкој гимназији.
Секција је дефинисала основне задатке у наредном периоду:
1.    евиденција свих социолога који предају у гинанзијама и у средњим школама у Србији;
2.    ширење чланства ССД међу наставницима социологије;
3.    разматрање проблема у настави, као и проблема везаних за запошљавање и рад социолога у просвети;
4.    поправљање професионалног положаја социолога који раде у просвети;
5.    професионална заштита социолога који раде у просвети.

Раније активности

Ова секција Српског социолошког друштва је основана 1969. године, осам година након увођења предмета „основи науке о друштву“ у гимназије и учитељске школе у Србији (1961).
Првих година сви дипломирани социолози су лако налазили посао у просвети. Међутим, још 1968. већину наставника „основа науке о друштву“ нису чинили социолози, већ историчари и фолозофи. Имајући ово у виду, Српско социолошко друштво је формирало Секцију наставника социологије у средњим школама (1969), са идејом да се избори за већу стручност у настави социологије. Одмах по оснивању Секције, одржано је и саветовање ССД о наставном програму социологије у средњим школама. Секција је, такође, покренула иницијативу да се напише уџбеник из социологије за средње школе. То је група професора са Филозофског факултета у Београду убрзо и и урадила (Социологија: приручник за више и средње школе, Београд: Рад, 1971, 455 стр).
Секција је, почетком седамдесетих, када се на њеном челу налазила Љубица Адамовић, организовала разговоре о уџбенику социологије, заједно са њеовим писцима, наставницима и ученицима. „Вођени су разговори о стручним проблемима везаним за наставу Основа науке о друштву са друштвеним уређењем СФРЈ, о примењеним тестовима знања, о новом програму овог наставног предмета, о стручним профилима којима се поверава извођење ове наставне области. Састанци су били добро посећени пошто су професори веома заинтеровани и за садржај и за начин презентирања грађе“ (Социолошки преглед, 1/1973, стр. 177).
Секција наставника социологије у средњим школама била је активна и крајем седамдесетих, када је њен председник био Борислав Џуверовић. У овом периоду је дошло до реформе средњег образовања („усмерено образовање“), па су се Социолошко друштво и његова Секција борили да нови предмет Марксизам и социјалистичко самоуправљање не истисне сасвим социологију, као и да социолози могу да предају марксизам (што у нацрту реформе није било у потпуности омогућено).
Почетком осамдесетих, када су председници секције били Петар Првуловић и Милка Милојевић-Лубурић, Секција наставника се борила против концепције „интегралног марксизма“, по којој су социологија и филозофија имале да се сасвим повуку пред наставом марксизма. Секција је тада организовала више стручних разговора и јавних расправа, на којима је Социолошко друштво улазило у оштар сукоб са тадашњим носиоцима политичке моћи.
Рад ове, као и других секција ССД, замро је током деведесетих, да би поново оживео са најновијом реформом образовања, и најновијим идејама о смањењу фонда часова за социологију у гимназијама и средњим школама.