Секција за социологију рада
Ово је била најактивнија секција Друштва током седамдесетих и осамдесетих година. То је некако и разумљиво, јер је Србија тада имала снажну индустријску производњу, па су бројни социолози радили у индустријским предузећима.
Секција је онована 1971. и током наредне две деценије организовала је десетак веома запажених научних конференција, као што су Социолог у удруженом раду (Нишка Бања, април 1977), Социолошки аспекти продуктивности рада (Лесковац, 20-21. априла 1979), Проблеми и задаци социологије рада (Бања Ковиљача, 22-24. октобар 1981), Кадровска политика и пракса удруженог рада и улога социјалног радника и сродних стручњака (Ваљево, април 1985), Социологија рада, медицина рада и друштвена средина (Ваљево, 1988), итд.

Образац пријаве за учешће на Шестом научно-стручном скупу
Секције за социологију рада (1981)

Секција је, 19. марта 1979, иницирала оснивање свог сопственог часописа, под именом Социологија рада, који се појавио након месец дана. Његов главни уредник био је Данило Ж. Марковић, тадашњи председник Секције, а директор и одговорни уредник Саша М. Михајловић. Штампан је само један број овог часописа, јер је Марковић убрзо отишао на научно усавршавање у Русију, напустивши и место председника Секције. Његовим одласком смањене су могућности обезбеђења додатних средстава за још један социолошки часопис ССД (јер су средства и за Социолошки преглед једва изналажена). Уместо овог часописа, Секција за социологију рада је за своје гласило узела Социолошки билтен, који је излазио све до краја осамдесетих.
Осим Данила Ж. Марковића, председници Секције били су још и Мирослав Радовановић и Зоран Манојловић. Секција је на својој Шестој стручно-научној конференцији, у Бањи Ковиљачи, 22-24. октобра 1981, усвојила и Кодекс професионалне етике социолога рада, као и Правилник о организацији и Раду Секције за социологију рада.
 
 
Научни скуп социолога рада у Бањи Ковиљачи, 22-24 октобра 1981;
на слици су Слободан Бакић (тада председник СДС),
Зоран Манојловић (председник Секције СДС за социологију рада),
проф. др Мирослав Радовановић, проф. др Јосип Жупанов и други.

Уз научне конференције, Секција је, током осамдесетих, организовала и трибине, у Београду, на којима су се расправљале следеће теме:
1.    Информисање у удруженом раду.
2.    Самоуправљање и структура моћи (заједно са Центром за филозофију и друштвену теорију ИДН)
3.    Деоба рада и алијенација (заједно са Центром за филозофију и друштвену теорију ИДН)
4.    Руководства и руковођења у удруженом раду (заједно са фабриком Крушик из Ваљева).
Рад ове, као и других секција ССД, замро је током деведесетих.
Ова секција је данас у хибернацији, и остаје питање је да ли њен рад уопште може бити обновљен ако имамо у виду актуелне процесе дезиндустријализације Србије.